Марина Јовић Ђаловић: КЊИЖЕВНОСТ И ОСЕЋАЈ - модерне тенденције у јапанској прозној књижевности


Још једно заједничко издање Филолошког факултета и Кокора. У питању је незаобилазно штиво за све љубитеље јапанске књижевности у коме су обрађени такви великани као што су Јасунари Кавабата, Абе Томођи, Јокомицу Риићи, као и књижевност периода Меиђи, Таишо и Шова.

Млади јапански писци који су осетили да постојећим начином писања не могу потпуно да изразе своја осећања, посебно после великог Канто земљотреса, тражили су нове изразе и узор налазили у авангардном стваралаштву европских уметника. Књижевност која се стварала користећи изражајна средства европских авангардних покрета била је модернистичка, јер је представљала најновији део модерног.

Основни период појаве модернизма (modanizumu) у јапанској књижевности обухвата време између два светска рата. Његово деловање не јавља се као јединствени књижевни покрет, већ обухвата неколико праваца од којих су најзначајнији: “Школа нове осећајности” (Shinkankaku-ha), “Школа нове уметности” (Shinko-geijutsu-hа) и “Школа нове психологије” (Shin-shinri-shugi).

Обузети принципима нове осећајности, млади јапански писци су били убеђени да адекватно пренет осећај, способан да симболизује смисао живота, има кључну улогу за његово разумевање. Специфичност стваралачког стила писаца одређена је њиховом пажњом за свакодневно, обично, из кога проистиче онај случајни стицај околности, који не зависи од човекове воље, али је животно значајан. Фактор случајности појачавао је осећај трагичности људског постојања.

Издавачи: Филолошки факултет Универзитета у Београду, Кокоро, Београд, 2015, 260 стр, брош, 24 цм, латиница, ISBN 978-86-6153-351-8

ЦЕНА: 950,00

This site was designed with the
.com
website builder. Create your website today.
Start Now