КЈУДО – зен и јапанско стреличарство
Јапанско стреличарство није само доживело историјски развој и промене у својој намени, симболици, техници гађања и израде лûкова и стрела, већ и философски преображај од кјуђуцуа – вештине лûка, када се наглашавало усавршавање технике, до кјудоа – Пута лûка, где техничко усавршавање прати каљење духа, изградња карактера, неговање врлина, прочишћење срца и смирење ума. С обзиром да кју (из речи кјуђуцу и кјудо) означава: 1. почетника, 2. лûк, 3) истрајност, континуитет, кјудо заправо описује шта би уметност лûка у својој суштини требало да буде: један (могући) начин самоспознаје упорним усавршавањем своје вештине гађања из лûка. При сваком одапињању стреле, вежбач је поново „почетник“ – тј. свако одапињање је ново, сâмо за себе и могућност да се вежбач усаврши на свим нивоима. Наравно, за то су потребне и одређене врлине, као што су: одлу-чност, упорност, јака воља, истрајност, а пре свега исправна намера.
Из садржаја издвајамо:
Жил Вернер: КЈУДО – ПУТ ЛÛКА
Дејан Разић Зен и стреличарство
Ђицудо Цуха и Кенет Сецузан Кушнер: ЗЕН КЈУДО
Ерл Хартман: НАЧЕЛА ЈАПАНСКОГ СТРЕЛИЧАРСТВА
Саито Ћобо: КОКОРО НО ЈОИ – „ПРИПРЕМА УМА“
Душан Пајин: КЈУДО – ПУТ ЛÛКА
Соња Вишњић Жижовић: Историја и развој јапанског стреличарства – од оружја до оруђа самоспознаје
Кокоро, Београд, 2018. 173 стр. брош, 19 цм, латиница. ISBN 978-86-89057-53-9
Цена: 600.00